Nova srpska scena & co: 2000-2010. demo pesme

Jarboli, SKC 2006.

Demo snimci koje smo skidali sa MySpace-a, Soulseek-a i Last.fm-a, kao i sa promo diskova samih bendova i drugara, za koje sam mislio da ih nemam mnogo, a gle, bilo je za 2h (a i više). Down memory lane... neki od mojih omiljenih, poput inja i Elektrolaste, više ne postoje, a drugi su se transformisali u nove bendove (tipa Krš u VIS Limunada), a treći poput Jarbola, Repetitora, Stuttgart Online, S.U.S.-a, Kralja Čačka idr. još uvek rade super stvari. Dosta bendova je vezano za Horkeškart/Horkestar i Ex>Misha-u, kao i kompilaciju "I Want To Believe - imaginarni album" iz 2005 ili 2006.

Odlučio sam se za naziv "Nova srpska scena", koji je skovao magazin Popboks, jer mi je sinonim za to vreme, iako znam da nije savršen i da dosta bendova ne pripada toj "sceni" (i dosta su stariji, poput npr. Presinga i Slobodana Tišme). Mnogo bendova sam i upoznao zahvaljujući Popboks-u koji sam zaista voleo.

Da ne zvučim patetično, fakat je da dosta mesta na kojima smo mogli da čujemo ove bendove više ne postoje: Akademija, Šipražije, Žica, SKC DNK (Drugi Novi Klub), i drugi. Kao sećanje, ali i deljenje te muzike, evo jednog online koncerta u vidu liste.

Većina snimaka su demo, uz par živih i sa proba (ako ne i namerno lo-fi). Svi snimci su između 2000. i 2010. Sem Monofonika i Ž/Buke (HR) i Grofa Đuraza (BiH), jer nisam mogao da odolim, svi ostali su iz Srbije. Počinje akustično, zatim ide ka indie/alt rock-u, panku, post-rock-u, a završava u elektronici.

Slobodan Tišma: Mama Luna (Uživo u Pančevu, 2004.)
Kralj Čačka: Erekcija (I Want To Believe - imaginarni album, 2005. ili 2006.)
Jarboli: Prvi korak je najteži (Radio Jarboli, Popboks, oko 2002.)
Strašni Haremski Čuvari (demo, između 2006. i 2008.)
Grof Đuraz (demo, vrv. 2007.)
Čudan Šimijev Bend: Čika Dunav (uživo, Klub Nove Muzike, 2000.)
Graf: Woman on my back (demo, 2005.)
Fipa: Best mistakes (?)
Ex>Misha: Open ended society (Employment Bureau Years, 2007).
Stuttgart Online: 2 miliona ljudi (demo, Stuttgart Online, 2007.)
Horkeškart: Hvala! (Artget, uživo, 2006.)
Repetitor: Ja (demo, 2006.)
Krš: Filmovi (uživo, I Want To Believe - imaginarni album, 2005. ili 2006.)
GrupaKaoTakva: Tržište rada (demo, 2007.)
Ž/Buka: Reality (Ženska Buka, 2008.)
Manisent i mentalnost: Beograde (proba, ?)
Pionir 10: Pingvin (demo, 2001.)
Presing: Koren snova (demo/proba, 2003.)
S.U.S: Šablonska dosada (S.U.S. & 888 split, 2007.)
Repetitor: Topli brat + I wanna be your dog (Uživo Ana 4 Pištolja, 2007.)
Path of Decay: Making friends (demo, 2006.)
888: Oklopnjača (S.U.S. & 888 split, 2007.)
Petrol: Lou (demo, ?)
Zemlja broj 9: Avanture Gregora Ferlaga (snimci sa proba, 2006. ili 2007.)
Fonograf: ? (demo, početak 2000-tih)
Budilnik: Nekad Sad Uvek... (demo, 2009.)
Monofonik: Ljubav je kriva za sve (demo, oko 2005.)
Pionir 10: Spracese (demo, sredina 2000-tih)
ElektroLasta: Železno telo (SKC koncert, 2005.)
inje: Tvoja radionica (demo uzorak, 2009.)
inje: Gospodine (demo uzorak, 2008.)
Pockets full of marbles: Tons of feathers (Bombardiranje Njujorka, sredina 2000-tih)
Čelik promet: Noćna mora (Ljudi koji će se potruditi, 2004.)

*Hvala Angie Rudegirl na dopunjavanju liste ;)

Uživajte: https://www.mixcloud.com/TheStarChild/nova-srpska-scena-co-2000-2010-demo-pesme-2020/

Evelyn Evelyn (prikaz albuma)

-->Evelyn Evelyn, ’’Evelyn Evelyn’’, 2010 (http://www.discogs.com/Evelyn-Evelyn-Evelyn-Evelyn/release/2201039)

Zamislite album benda koji ostavlja utisak ’’kao da su ga snimile The Andrews Sisters da su odrasle u cirkusu slušajući new wave muziku’’. To je opis projekta sijamskih bliznakinja Eve & Lyn Neville čiji je prvi album izašao 30-og marta ove godine, nakon nekoliko godina najavljivanja i reklamiranja na myspace-u.

I pored pokušaja da se održi mit i varka o pravim autorima koji stoje iza projekta, bez ikakvih teškoća će se saznati da su potpisnici projekta Amanda Palmer (http://www.amandapalmer.net), pijanistkinja, kompozitorka, pevačica i tekstopisac benda The Dresden Dolls (http://www.dresdendolls.com) iz Bostona, i Džejson Vibli (http://www.jasonwebley.com), harmonikaš, pijanista, pevač i nekada ulični muzičar iz Sijetla. Njih dvoje su ovaj konceptualni projekat započeli 2007. godine objavivši demo snimke ’’Elephant Elephant’’ (http://www.jasonwebley.com/music_elephant.html), opisavši sebe kao prijatelje, saradnike i promotere sestara Evelyn koji su pomogli da one izađu iz anonimnosti nakon što su ih ’’otkrili’’ na društvenoj mreži Myspace (http://www.myspace.com/evelynevelyn).

Muzika, teme i vizuelni identitet stilski prate čitav pokret oživljavanja kabarea i cirkuske muzike u poslednjih dvadeset godina prilično mešovitih bendova i uticaja: od The Tiger Lillies (http://www.tigerlillies.com) preko Circus Contraption (http://www.circuscontraption.com) i već spomenutih The Dresden Dolls (Amanda je skovala izraz ’’Brehtijanski pank kabare’’ ne bi li dala adekvatan opis muzike iza koje stoje ona i Brian Viglione), sa uticajima vodvilja, kabarea Vajmarske republike, ranog gotika i panka (circus punk, punk/dark cabaret (više na: http://en.wikipedia.org/wiki/Dark_cabaret)).

Album je konceptualnog karaktera i može se podeliti u 2 segmenta. Prvi čine tri pesme-recitala (The Tragic Events of September) u kojima sestre Evelyn opisuju svoju tragičnu sudbinu od rođenja do sadašnjice u pratnji muzike u pozadini i raznim zvucima i glasovima koji ilustruju događaje i karaktere priče. Drugi segment su pesme koje se nalaze pre, između i posle ove tri pesme, ilustrujući ono što je opisano u priči. Stilski variraju, od kabarea (’’Evelyn Evelyn’’, ’’Sandy Fishnets’’), cirkuske muzike (’’A Campaign of Shock and Awe’’, ’’Elephant Elephant’’), preko isčašene horor filmske teme (’’Chicken Man’’), folk/kantri akustičnih (’’You Only Want Me ’Cause You Want My Sister’’, ’’Have You Seen My Sister Evelyn?’’, ’’Love Will Tear Us Apart’’), do retro synth pop pesme osamdesetih (’’My Space’’).

Sijamske bliznakinje od rođenja su bačene u surov život horor priča crne hronike Amerike, eksploatisane u cirkusu, u klimi religioznih fanatika karakterističnih za southern gothic, dok zadržavaju jedno infantilno ponašanje i pristup svetu. Glasovi postaju čas infantilni, razigrani i zbunjeni događajima oko sebe fiktivnih sestara Evelyn, čas ozbiljan, mračan opis njihovog života od strane Amande i Džejsona. U pesmama poput "You Only Want Me 'Cause You Want My Sister" i ’’Love Will Tear Us Apart’’ (obrada Joy Division) Amanda i Džejson se poigravaju dvosmislenim značenjima prisnosti, razdvajanja i oslonca.

Evelyn Evelyn vas mogu očarati svojom bizarnošću, ali iz istog razloga i odbiti. Amanda je primila brojne kritike od strane feministkinja, osoba sa posebnim potrebama i svojih fanova, da su se ona i Džejson ’’poigrali’’ ozbiljnom temom rabeći je za svoju umetnost. S druge strane, veliki broj ljudi iznosi stav da nisu uvređenim njihovim projektom, da im je album interesantan i da im omogućava da se empatišu sa sestrama Evelyn. Slika koju nudi album Evelyn Evelyn možda preslikava stereotipe (doduše u svojoj skoro pa nadrealnoj formi) koji se lepe za ’’freaks of nature’’, ali ih opisuje u svojoj nimalo ulepšanoj verziji (religiozni fanatizam, eksploatacija dece i životinja u cirkusu, ubistvo, prostitucija). Time što su na početku života ispale iz okvira javnog i institucionalizovanog života (’’normalnog’’), otvara se druga strana koja postoji ali nije toliko vidljiva: svet bezakonja i margina. Album nudi mogućnost ne poistovećenja (koje je skoro nemoguće) već uvid i razumevanje života fiktivnih sestara, mada se projektu može zameriti ambivalentnost - ozbiljniji kritički osvrt koji je izostao u ovoj maštovitoj priči (ali, da li je na kraju krajeva i potreban u njihovoj umetničkoj viziji?). Ton je dečji i razdragan, mračan i tragičan. Moglo bi se dodati, nekima čak i degutantan.

Amanda i Džejson nastavljaju da se ophode prema svom projektu i dalje kao pružanje podrške mladim kreativnim muzičkim talentima – alter egoima Evelyn Evelyn – dok, zajedno sa Sxip Shirey (http://www.sxipshirey.com) (članom Luminiscent Orchestrii), ovog proleća promovišu debitantsko ostvarenje turnejom po Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi. Da li će album, kao i priča o sestrama Evelyn, imati nastavak, zavisiće od dalje šizofrene inspiracije njegovih tvoraca. U svakom slučaju, jako interesantno ostvarenje + pesma koja je možda najbolje opisala neurotično bivstvovanje i online život na Myspace-u:

And you can’t always want what you get,
When you’re looking for love,
In a cafe on the internet.
You want somewhere to hide,
Where everyone can find you.
You join hands with the world and say,
“I just want my space.”

Zvanični sajt: http://www.evelynevelyn.com

Više o frci koju je izazvao album i artikulaciji prezentacije na Amandinom blogu: http://blog.amandapalmer.net/

Živi nastupi:

Amanda Palmer i Džejson Vibli o bendu:

http://blog.amandapalmer.net/post/516055349/evelyn-evelyn-behind-the-music-video-documentary

a day in life: muzika

(jul 2008.)

Ceo ritual: priključujem usb/mp3 plejer na komp (u 50% slučajeva me drmne blaga struja, ali me to ne sprečava u nameri). Kopam po folderima, nešto brišem, nešto dodajem, neke foldere uporno ostavljam znajući da ih neću slušati, ali mi je drago da su tu. Ko zna kakvo ce mi raspoloženje biti u toku dana... Pre nego što izađem, upražnjavam nesvesni (neurotični?) tik: slažem boje na sebi (crvena pruga na čarapi-crveni bedž, zelene pruga-zelena torba, šišmiš na majici i košulja, crni tregeri/bela majica-crno-beli bedž...), stavljam slušalice, uzimam đubre i silazim niz stepenice (obično puštam muziku tek kad izađem iz zgrade). Otvaram ulazna vrata i počinje prva pesma. Dovoljno za trenutnu promenu raspoloženja + parče plavog neba (u stvari, kakvo god da je vreme). Izlazak iz statičnosti doma, nervoze, napetosti. Izlazak u ljude, grad, stvarni svet. Misli odlaze svojim tokom dok se pažnja povremeno uključuje opominjujući me da se sklonim od kola koja mi dolaze s leđa, da dolazi moj bus ili da izbegnem da sednem pored nekoga koga poznajem ne bi li na miru slušao muziku. Nebitni ljudi, nebitne priče. Pojačavam ne bi li nadjačao bus (izuzetno teško kad su u pitanju stariji primerci, a nemam neku glasniju muziku pri sebi, kad sam prinuđen da slušam drndanje raspadajućeg motora i babe s pijace kako ga nadjačavaju). Železnička stanica Jajinci, večito nedovrseni tunel, manastir, groblje, fabrike u Rakovici... Prizori koje gledam svaki dan otkako sam upisao XIV gimnaziju na Vračaru i uspostavio konstantnu ličnu vezu sa gradom, tj. centrom (to mi je bila omiljena zanimacija neko vreme: slušam muziku i lutam besciljno gradom). Znam svaki detalj na tom putu (ukupno 25 stanica), možda ne svesno, ali svaka promena, srušena stara kuća u Bulevaru JNA, novi travnjak ili bilbord na Banjici ne promiču mojoj pažnji koja je na stand by-ju. Sve me to ne ometa: razmišljam o muzici, tekstu, ljudima, mestima, stvarima, gde me pesma i slobodne asocijacije odvedu. Teško bi me u nekim momentima ljudi mogli dozvati. Postaje skučeno u busu, jedva čekam da izadjem, ne drži me mesto. Brzo hodam i shvatam da ću opet stici 20. minuta ranije. Usporavam i pojačavam muziku, ali ubrzo nekog srećem pored Beograđanke. Zapravo, ta osoba me presreće pokušavajući da mi privuče pažnju mahanjem u lice ili nekim upečatljivijim gestom. Pause, vadim slušalice iz ušiju i osećam se kao da me je neko upravo probudio; treba pričati... Posle par rečenica i jednog stiska na dugme vraćam se u prethodno stanje. Većinom mi muzika donosi mir (ne zove li se moj plejer na kraju krajeva ZEN? O tome nisam razmišljao dok sam ga kupovao, podsvest je odigrala svoju ulogu, ali i cena), nekada me nervira što znači da ne treba da je slušam, nekad baš slušam nervozne i iritantne pesme ne bi li one odstranile moju nervozu (ponekad pomaže). Neočekivani susret je priprema za suočavanje sa realnošću: nalaženja sa prijateljima, odlaska na fakultet i gubljenje vremena sa administracijom, odlazak u neki klub, kafić... Kad nema plejera, tu je muzička kutija (podseća me malo na ''aparat za čitanje slova'' o kome piše Orhan Pamuk u knjizi ''Istanbul: grad i uspomene''), svojevrsni radio u mojoj glavi koji emituje današnji hit, pesme koje mi nedostaju, grupe koju je neko spomenuo ili refren, ili tekst koji većinom ima bliske veze sa situacijom (fizičkom ili emotivnom) u kojoj se nalazim. Tada obično shvatim da zapravo znam ceo tekst pesme. Grad ispušta sopstvene zvuke kojih postajem svestan, muzika na svakom ćosku. Sve dok ponovo ne stavim slušalice...

jesus the bunny

(januar 2010)

Opet bolestan, drugi put za 2 meseca od nekog čuda što nije životinjski grip i nadam se da cela stvar ne preti da postane ''Ispovest bolesnika'' u nastavcima Srđana Nejakog. Ležim kući gledam tv i razmišljam. Povećani rizik za samoubistvo ili potencijal kovanja planova za društvenu pobunu? Ništa od toga. Prvo nije otišlo dalje od grupe Suicide, a drugo... Pa, oduvek sam bio tiho dete. Mada, ko zna. U svakom slučaju, da skratim:

Sve sam uvereniji da je to višnje pankosmičko biće (čije je postojanje potencijalno u svakom slučaju) pustilo svoje tragove na Zemlji i ljudima (Hrist, Buda, Muhamed itd. isl) koji su imali uvid u Njega, ili bolje rečeno To, i onda nas ostavilo sa tim saznanjem da živimo, bavimo se njim i tumačimo ga, izmišljamo ono što ne znamo, pretpostavljamo, delimo se međusobno (''čiji je bog''), koljemo i pravimo sranja u njegovo ime... Kapiram da smo totalno omašili i poruku i smisao...

Čovek koji me iznova vraća u život:

''I was over in Australia during Easter, which is very interesting to know, they celebrate Easter the exact same way we do: commemorating the death and resurrection of Jesus and telling our children that giant bunny-rabbit left chocolate eggs in the night. Now, I wonder why we’re fucked up as a race? Anybody got any… You know, I’ve read the Bible, I can’t find the word ‘bunny’ or ‘chocolate’ anywhere in the book. Where do you come up with this shit?...

It’s interesting how people act on their beliefs, I’m always interested in that, it’s my new little hobby-study. Why, how do you act on your beliefs? For instance, a lot of christians wear crosses on their necks. Nice sentiment? But, you think when Jesus comes back, he’s gonna want to see a fucking cross? Ow. That’s kind of like going up to Jackie Onassis with a rifle pendant on: ‘Just thinking of John baby, we love him. Trying to keep that memory alive, sweety’… Maybe that’s why Jesus haven’t shown up yet, he’s up in heaven going: ‘Dad, they are still wearing crosses, I’m not going, fuck it. No, they totally missed the point, no. When they start wearing fishes I might show up again. Ok, I’ll go back as a bunny’. ‘Hey, aren’t you Jesus?’ ‘No, I’m a fucking rabbit, shut up. Here’s a chocolate egg, that’s about all you can handle spiritually right now. Could you all evolve by next Easter? This suit is real itchy…''

Bill Hicks, Filling up the hump
up

your own space adventure!

(decembar 2009.)

-->Ležeći kući bolestan, u nemogućnosti da prenesem ceo komp do kreveta i gledam film po sopstvenom izoru, boreći se oko daljinskog upravljača ne bi li izbegao vesti koje slušam po peti put, reklame koje se ponavljaju po bilioniti put sa istim šarenim pakovanjem i tupavom porukom, kao i ukućana bilo kakvih reality programa, uspeo sam da zauzmem busiju na History-ju. Razmišljam, koliko bih tek kao klinac gledao televiziju da smo imali kablovsku, ne bih skidao oči sa Discovery-ja, History-ja i sličnih im programa. A opet se jedno vreme nisam uopšte ''skidao'' da TV-a (dani davno prošli, sada gledam tv jedino u prolazu).

Elem, posle jedno 2 sata pojavljuje se emisija o svemirskim putovanjima, odmah nakon rada nacističkih inženjera i naučnika na raketama i suborbitalnim letovima. Werner von Braun je praveći prve rakete dugog dometa tipa V2 (namenjene bombardovanju Engleske) utro put raketama koje su čoveka odvele na mesec (Saturn V) na čijem projektovanju je on sam učestvovao, nakon predaje saveznicima, pomaganju Americi u takmičenju ''ko će prvi do svemira'' i plaćanju duga pobedničkoj strani. Druga osoba koje je relevantna za svemirska putovanja (a čijeg imena ne mogu da se setim nikako, niti da ga iskopam, ako se iko seti, neka mi javi) je austrijski naučnik koji je, a i slično se može reći i za fon Brauna, pristupio vojsci ne bi li uspeo da realizuje svoje projekte koji su bili vezani ni manje ni više nego za putovanja u svemir, iako je Hitleru u momentu bilo važnije da se naučnici poput njega, fon Brauna i braće Horten okupe (ili bolje rečeno, takmiče) ne bi li smislili način da se bombarduje Amerika, bilo raketama, bilo avionima, bilo letilicama koje bi to činile iz Zemljine orbite.

2001 godine je prvi svemirski turista Dennis Tito dospeo do Internacionalne svemirske stanice. ''I love space!'' rekao je okružen astronautima u slavljeničkoj stmosferi. I to je samo početak. Agencija, ustanovljena još 1998, Space Adventures Ltd, konglomerat preduzetnika i specijalista iz sveta svemirskih letova, avanturističkih putovanja i industrija zabave, čini danas prvu i jedinu turističku kompaniju koja vas može odvesti u svemir. Cena prava sitnica za takvo iskustvo: 20 miliona dolara (koliko je platio Tito). Svaki klijent prolazi kroz specijalnu obuku namenjenu astronautima ne bi li mogao da ode u svemir. Eric C. Anderson, predsednik kompanije, u emisiji reče da se sada omogućava prvi put običnom čoveku (tj. ne astronautu) da učini takav poduhvat. Teško da se ''običnim'' ljudima mogu smatrati multimilioneri koji su koristili njihove usluge do sada.

Ali prvi korak je načinjen, i sada su kola na solarnu energiju skupa, a kada postanu apsolutno neophodna, kada uđu u široku proizvodnju, a materijali i tehnologija postanu jeftiiji i dostupniji, postaće standard. Za putovanja u svemir to je još uvek na dugačkom štapu. Space Adventures trenutno nudi nekoliko programa potencijalnim klijentima: Lunar mission (100 miliona dolara), Orbital Spaceflight, Suborbital Spaceflight (102 hiljade), a za one koji samo hoće da osete čari bestežinskog stanja tu je Zero Gravity Flights (od 5 do 165 hiljada). Hoće li i svemirski turista imati dezen na svom oklopu poput onog što ga ima njegov stereotipni zemaljski kolega - u vidu cvetnog aranžmana košulje za koju se veruje da je havajska (kao što se veruje i da su Vikinzi imali rogove na šlemovima), naoružan fotoaparatima i beskrajnom željom za ''proširenjem vidika i iskustva''?

''Since the dawn of manned spaceflight, fewer than 500 people have traveled to space – now you could be one of them!''
-->http://en.wikipedia.org/wiki/Space_Adventures -->http://www.spaceadventures.com/index.cfm -->http://en.wikipedia.org/wiki/Space_tourism


Update (26.04.2010.)
još malo:

Virgin Galactic: http://www.virgingalactic.com, http://en.wikipedia.org/wiki/Virgin_Galactic

Imam pola članka sačuvanog - Politika, 03.03.2010., nisu ga okačili na sajt:

''Kratka balkanska lista svemirskih turista''

''Iznad kalifornijske pustinje upravo je testirana letilica koja će odvesti prve turiste u vasionu, a estradni menadžer Saša Dragić, odavno najavljen kao prvi Srbin koji će odleteti u svemir, nije još uplatio ni depozit mada je, kaže, njegovo ime upisano na listu zainteresovanih.
'Samo da prođu koncerti Jorgosa Dalarasa i grupe Zana koje organizujem i bacam se na visinske pripreme', rekao je kada smo ga pitali da li zaista planira da odleti u svemir sa kompanijom britanskog milijardera Ričarda Bensona.
U međuvremenu ga je pretekla jedna Srpkinja. Kartu je direktno od Virdžin galaktika kupila Nataša Pavlović, glumica i model koja živi u Loš Anđelesu, a inače je veliki zaljubljenik u letenje i aktivan član Međunarodnog udruženja žena pilota. Ako izuzmemo nju, spisak ljudi sa Balkana koji su se oprostili od 200.000 dolara da bi pet minuta iskusili lebdenje u bestežinskom prostoru zasad se svodi na jedno slovo...''

Jelena Kavaja
(ako nađem ceo, okačim ga)