Brus Sterling o kiber/stimpanku

Utisici sa tribine:

"Čudna deca kiberpanka"

Ponedeljak, 10. januar - Sala na I spratu Doma omladine Beograd u 19:00

Tribina Društva ljubitelja fantastike "Lazar Komarčić" Govore: Žarko Milićević, Bojan Butković

Pojava kiberpanka (cyberpunk) kao književnog žanra ali i (sub)kulturnog umetničkog pokreta tokom osamdesetih je poprilično ustalasala vode naučne fantastike. Danas se može diferencirati nekoliko sličnih pokreta, pred kojima trenutno ubedljivo prednjači steampunk, a osnovni nosilac je često (retro)futuristička estetika. Tema tribine su: cyberpunk, steampunk, atompunk, dieselpunk, i čudnije sorte poput elfpunka, splatterpunka, i još neki "ne-punkovi".

Ambiciozno i neformalno zamišljena, ostala bi jako neinformativna (kako za ''znalce'', tako i za ''iskusne'') da u publici nije bio (nenajavljeno) Brus Sterling koji se u jednom trenutku prihvatio mikrofona i ''držao pikslu''. Pričao je o:

- deci kiberpanka tj. o deci pisaca cyberpunk žanra koja se danas svi bave internet tehnologijom, programiranju itd. a niko ne prati stope svojih očeva

- o tome kako se pisci kiberpanka sada bave svim i svačim: Gibson koji dizajnira 'dizelpank' odeću za neke japanske proizvođaće (Buzz Rickson X), on koji predaje u Švajcarskoj industrijski dizajn na odseku postmodernih studija (ili tako nešto)

- poredi steampunk sa goth(ic)-om kao žanrom, tj. da nije toliko literarno zasnovan već da je mahom vizuelni identitet, moda, stajling itd, navodeći da je većina steampunk-a zasnovana na izgledu i na transformaciji današnje tehnike u stilu viktorijanske ere, kao nekakav retro futurizam (ili futuristički retro)

- govori za roman Difference engine (koji je pisao sa Gibsonijem) da je poenta knjige ne u XIX veku već u korišćenju kompjutera

- spominje recepciju kiberpanka u svetu: u Poljskoj (gde vlada žanr biopank – biogenetika), Brazilu (tupinpank ili tako nešto), Južnoj Africi (što je za njega samo urbana fantazija a ne kiberpank). Govori da je u državama komunističkog bloka žanr dobio drugačije oblike zbog društvene realnosti u kojoj se živelo, a da je sada u Brazilu potpuni hit

- zeza se na račun svakakvih prefiksa koje ljudi smišljaju (adampunk, elfpunk itd.)

- kako je njegova bila jedna od poslednjih generacija koja je koristila pisaće mašine, tada su oni zamišljali tehnologizovano društvo koje zapravo sada postoji (mahom svi su online i imaju Twitter)

(koga više zanima -> http://www.wired.com/beyond_the_beyond)

Stičem utisak da se kiberpank javlja kao označitelj razvijene tehnološke i društvene svesti, opredmećen u literarnom žanru (koji je mahom elitistički jer su pisci jednostavno malobrojni i nije mainstream, ili bi se mogao bolje nazvati 'rubnom' pojavom) i označava realnost koja je u začetku razvitka. Mogao bi se shodno tome protumačiti kao stepen(ica) ka kiber____ društvu, odnosno bliskoj budućnosti koja je u Americi bila na snazi '80-ih, a sada je u Brazilu, dobijajući svoj (gl)lokalni kontekst...