 |
| Yoshikawa Masamichi, Kayoh, 2014 (via Daiichiarts) |
„Zar nije dobra pekara? Šta želiš, ja te častim“, rekla mu je susetka Nina.
Orebuha je neodlučno posmatrao redove peciva i slatkiša. Obećala mu je da će ga odvesti ovde pre više meseci.
„Hajde, ja mogu da ti pomognem, ako hoćeš“.
Peciva su mu sva delovala žuta, a slatkiši braon, sa povremenim crvenim ili belim detaljima. Odlučio se za krempite. „Tebi ostavljam iznenađenje za slano“, reče joj.
„Jesi manje ili više gladan?“
„Pa onako“.
Ovaj čovek... Oren je stalno ovakav, nit' smrdi, nit' miriše, mislila je za sebe Nina. Daleko od toga da nema stav, ali nekako... tja. Naručila mu je dva kuvana đevreka, koje je i sama volela. Iako zvanični predstavnik svoje vrste, praktikovalo se da vanzemaljci imaju domaćine, te da se manje tretiraju kao ambasadori u svojim vilama, već nešto između gostujućih studenata u lokalnoj porodici i podstanara koji ima svoju nezavisnost. Interakcija sa domaćinima je bila ostavljena kao diskreciono pravo obe strane. Orebuha je povremeno izlazio sa Ninom, upoznavajući se sa svojim novim privremenim domom i njegovim stanovnicima. Nije želeo da ostavi utisak usamljenika, mada se nekada pitao koliko su ovakvi susreti korisni.
„Znaš šta mi se desilo prošlog vikenda?“, počela je da priča za dvoje, kad je već Orebuha bio ćutljiviji nego inače. „Bila sam da posetim sestričinu Saru, sećaš se nje, pričala sam ti već sigurno? Mala Prca? Elem, moja sestra nas je ostavila same celo jutro i znaš kako Prca voli da rovari po mojoj torbi, našla je šminku i onda sam je učila kako da se šminka. Smešna je, ima tek četiri godine, a već hoće da se ponaša kao da je odrasla. A onda je uspela i da iskopa neotvoreni kondom koji ko zna koliko mi stoji tu. Nisam znala kako da joj objasnim šta je, pa sam na brzinu rekla da je u pitanju – balon! Kako sam se zeznula, onda je htela da ga otvorimo. I onda vidiš njenu mamu koja se vraća kući i vidi nas dve koje pokušavamo da naduvamo 'balon'. Zar nisam luda tetka?“
Završavajući đevreke, nije znao šta da joj kaže o tome, bilo mu je blago neprijatna priča o ljudskoj... intimi. „Na sve to“, reče Nina, „reče mi sestra nešto u fazonu ‘sad je gotovo, moraš da joj objasniš i ostatak priče o 'balonu' u nekom trenutku, kad bude tinejdžerka. Ne smeš devojčicu da ostaviš u neznanju, nije u redu da se negde izblamira‘. Baš je smešna, pa naravno da će saznati! Nisam toliko blesava“. Pogledala je na sat i shvatila da treba da bude negde drugde. „Orebuha, je l' ti je OK da te ostavim ovde samog, moram do stana da pokupim stvari, idem kasnije na onaj čas?“
„Naravno, vidimo se sutra“.
Dok se spremao da sam napadne krempitu, jedna prilika mu se žurno pridružila za stolom.
„Lili?“
„Jedva sam dočekala da ona ode, već pola sata vas uhodim. Nisam htela da ti šaljem poruke“.
„Šta se dešava?“
„Nadam se da je ovde bezbedno. Neko je u toku noću obio radnju Youssef-Hernández. Instrument je nestao“.
Ode mu apetit. Kao i jedini dokaz koji su imali. „Šta je sa braćom?“.
Lili, zvana „Kraljica očiju“, merkala je krempitu na stolu. „Mogu parče?“ Klimnuo je glavom. „Nisam ništa jela od jutros. Pokušavali smo nekako da dođemo do tebe, da znaš šta se dešava. Zapravo, samo ja, jer je Landin završio na ispitivanju u policiji. Trenutno je u pritvoru, jer sumnjaju da su sama braća naizgled organizovala pljačku sopstvene radnje“.
Gledao ju je sa nevericom. „Znaš, to se često dešava na tehno marketima, bude kao pljačka, a vlasnik pokupi osiguranje. Ili se tako otarase sumnjive robe, pre nenajavljene kontrole“, pričala je sa punim ustima.
„Šta je sa Ramizom?“
„On je“, štucanje, „veče pre zapalio sa instrumentom“. Promenila je izraz lica i pojačala glas. „Što je dobra ova krempita (štuc), hajde da uzmemo još jednu?“ Uz dodatne dve krempite, postali su manje interesantni prodavcima i vratili se razgovoru.
„To je dobra vest. A gde je on sada?“
„Uzeo je motor i odneo naš predmet van grada, da ga proveri sa nekim kontaktima koje su napravili. Znaš, tragovi, otisci, šta se priča po gradu. Kad sam mu javila šta je zbilo u međuvremenu, otišao je do vikendice. Pored nas dvoje, niko ne zna gde se on nalazi. Ja ću garantovati za Landina, da ne trune u pritvoru, a bitno je da ti budeš spreman za put.“
„Kakav put“?
Gutala je krempitu, zapravo usisavala ju je.
Нема коментара:
Постави коментар