Od davidove zvezde do gvozdenog krsta... ili jedno nedeljno popodne u Beogradu.
Krenem sa koleginicom po Dorćolu, spremamo kombinovanu turu o uličnoj umetnosti i jevrejskoj istoriji i nasleđu. Prvo sam pomislio da o jevrejima u Beogradu ne znam puno, ali sam se brzo razuverio (ili podsetio) - poznate zgrade, spomenici, aktivistički projekti, muzika, ljudi. Puno priča. Nažalost, većinom u prošlom vremenu. Prisećam se priče o pradedi i anonimnoj jevrejskom porodici u podrumu.
Po završetku te probne ture, krećem kući. U 31 vidim neo naci par, ona sa šalom FK Rad, a on sa iron cross tetovažom na vratu, verovatno oboje navijači. Onda na Slaviji vidim još jednog neo nacistu, bez simbola ali prepoznatljivog istreniranom oku. Hejterskim pogledom zuri u familiju tamnoputih ljudi, stranaca, koji isto čekaju bus, oni ga ne primećuju. Deca se igraju. Posmatram posmatrača koju u ruci gnječi upaljač dok mu ne pobele zglobovi. Par paničnih scenarija mi se razvija po glavi. Srećom, stiže bus, oni odlaze, on ostaje. Saginje se kao da vezuje patike, uzima bačenu cigaretu koja je bila na istom mestu gde su oni stajali, i puši. Stiže 47 i odlazim.
Šaljem koleginici sms o ovome i ona kaže "Pitam se da li ti ljudi ikad čitaju istoriju ili gledaju filmove o WWII???". Kapiram da da, ali sa selektivnim pamćenjem. A svi ovi koje sam video su baš klinci.
Pričam kevi o tome i ona ne veruje, kaže da ne zna za te grupacije. U fazonu, to nije Beograd koji znam. Ekipa sa kojom sam izlazio tokom faksa je znala da razlikuje neonaciste po tetovažama, simbolima, muzici i bojama pertli na martinkama. Jaz generacija?
Eto malo materijala za razmišljanje i kontre onim samo-obmanjujućim i naivnim izjavama kako su Srbi ovakvi ili onakvi ("nikada nije bilo antisemitizma", "nismo rasisti", i sl). Imamo slučajeva koji "nas" pokazuju u oba svetla. Ako već generalizujemo, hajde da budemo iskreni - nismo baš ni nevini. Šifra: Milan Nedić, Staro sajmište, današnje "patriotske" neo naci organizacije, kontinuiran odnos prema Romima... Treba nam više "Pravednika među narodima" i malo boljeg pamćenja.
A o neo naci navijačima rada (Ultra Force) pročitajte nešto više ovde: http://mondo.rs/a984270/Sport/Fudbal/Ko-su-United-Force-Kad-utihnu-majmunski-krici-ostaju-NACI-simboli.html
P.S. Jako sam srećan zbog ovoga, imena par meni bliskih ljudi su bili na njihovim javnim listama "nepodobnih" (uključujući i moj nekadašnji DJ tim jer smo puštali na jednom LGBT događaju): https://www.theguardian.com/technology/2017/aug/29/stormfront-neo-nazi-hate-site-murder-internet-pulled-offline-web-com-civil-rights-action
Krenem sa koleginicom po Dorćolu, spremamo kombinovanu turu o uličnoj umetnosti i jevrejskoj istoriji i nasleđu. Prvo sam pomislio da o jevrejima u Beogradu ne znam puno, ali sam se brzo razuverio (ili podsetio) - poznate zgrade, spomenici, aktivistički projekti, muzika, ljudi. Puno priča. Nažalost, većinom u prošlom vremenu. Prisećam se priče o pradedi i anonimnoj jevrejskom porodici u podrumu.
Po završetku te probne ture, krećem kući. U 31 vidim neo naci par, ona sa šalom FK Rad, a on sa iron cross tetovažom na vratu, verovatno oboje navijači. Onda na Slaviji vidim još jednog neo nacistu, bez simbola ali prepoznatljivog istreniranom oku. Hejterskim pogledom zuri u familiju tamnoputih ljudi, stranaca, koji isto čekaju bus, oni ga ne primećuju. Deca se igraju. Posmatram posmatrača koju u ruci gnječi upaljač dok mu ne pobele zglobovi. Par paničnih scenarija mi se razvija po glavi. Srećom, stiže bus, oni odlaze, on ostaje. Saginje se kao da vezuje patike, uzima bačenu cigaretu koja je bila na istom mestu gde su oni stajali, i puši. Stiže 47 i odlazim.
Šaljem koleginici sms o ovome i ona kaže "Pitam se da li ti ljudi ikad čitaju istoriju ili gledaju filmove o WWII???". Kapiram da da, ali sa selektivnim pamćenjem. A svi ovi koje sam video su baš klinci.
Pričam kevi o tome i ona ne veruje, kaže da ne zna za te grupacije. U fazonu, to nije Beograd koji znam. Ekipa sa kojom sam izlazio tokom faksa je znala da razlikuje neonaciste po tetovažama, simbolima, muzici i bojama pertli na martinkama. Jaz generacija?
Eto malo materijala za razmišljanje i kontre onim samo-obmanjujućim i naivnim izjavama kako su Srbi ovakvi ili onakvi ("nikada nije bilo antisemitizma", "nismo rasisti", i sl). Imamo slučajeva koji "nas" pokazuju u oba svetla. Ako već generalizujemo, hajde da budemo iskreni - nismo baš ni nevini. Šifra: Milan Nedić, Staro sajmište, današnje "patriotske" neo naci organizacije, kontinuiran odnos prema Romima... Treba nam više "Pravednika među narodima" i malo boljeg pamćenja.
A o neo naci navijačima rada (Ultra Force) pročitajte nešto više ovde: http://mondo.rs/a984270/Sport/Fudbal/Ko-su-United-Force-Kad-utihnu-majmunski-krici-ostaju-NACI-simboli.html
P.S. Jako sam srećan zbog ovoga, imena par meni bliskih ljudi su bili na njihovim javnim listama "nepodobnih" (uključujući i moj nekadašnji DJ tim jer smo puštali na jednom LGBT događaju): https://www.theguardian.com/technology/2017/aug/29/stormfront-neo-nazi-hate-site-murder-internet-pulled-offline-web-com-civil-rights-action
