Афричка музика кроз документарце
Аутор циклуса: Срђан Тунић, историчар уметности
20. и 21. март, увек са почетком у 18:00 (улаз 100дин)
20. март
„Имидиван: пратиоци“ (Imidiwan: companions), документарац о групи Тинаривен (Tinariwen)
Режија: Џеси Нотола (Jessy Nottolа)
2008., Мали-Енглеска, 31 минут
Језици: француски, тамашек; титл: енглески
„Ђембефола“ (Djembefola), документарац о Мамадуу Кеити (Mamady Keïta)
1991., Гвинеја-Француска, 65 минута
Језици: француски, мандинка, енглески; титл: енглески
Пројекција документараца, разговор и дискусија.
21. март
„Булевар независности“ (Boulevard de l'Indépendance), документарац о групи Симетрик оркестра Туманија Диабатеа (Toumani Diabaté's Symmetric Orchestra)
Режија: Козима Спендер (Cosima Spender)
2006., Мали-Енглеска, 14 минута
Језици: француски, мандинка; титл: енглески
„Бенда Билили!“ (Benda Bilili!), документарац о групи Стаф Бенда Билили (Staff Benda Bilili)
2010., Демократска република Конго-Француска, 86 минута
Језици: француски, лингала; титл: енглески
Пројекција документараца, разговор и дискусија.
Афричка музика
практично и не постоји другачије него као географска одредница. Музичке праксе, па и читаве културе постоје паралелно и добро је посматрати их одвојено, што посебно важи за северноафричку традицију. Иако нема сумње да постоји „од давнина“, „историја“ Афричке музике је мутна и нејасна, утолико пре што неки њени токови (нпр. вишегласје и пентаоника) изгледају паралелни, рецимо, Европским, иако је тешко, ако не и немогуће замислити да су музичари из Централне Африке познавали музику европског развијеног Средњег века. Аутор циклуса је изабрао неке, узорне (али и прилично „свеже“) примере Афричког, у светским размерама веома значајног етномузичког корпуса, а најављен је и наставак овог циклуса.
Одјеци ове старе и за посматрање еволуције опште историје музике вредне традиције, добијају нове обрисе, и најзад, успостављају нове везе - у новом времену. (Борислав Станојевић)
Пустињски блуз
„Имидиван: пратиоци“ је документарац о малијској групи Тинаривен („Пустиња“) који прати њихов истоимени албум из 2009. године. Настао током '70-их година инспирисан западњачком рок и поп музиком, као и ангажованом протестном музиком Северне Африке, Тинаривен постаје светски познат почетком 2000-их наступима на Фестивалу у пустињи у Малију. Њихове песме су под великим утицајем номадске културе муслиманских Туарега (којима већина чланова бенда припада). Кроз овај документарац снимљен у пустињи, пратећи пробе и наступе на отвореном, чланови бенда говоре како су постали професионални музичари током година и шта их инспирише да праве музику.
Бубањ ђембе
„Ђембефола“ – „онај који свира ђембе“ је назив документарца о Мамадуу Кеити, једном од најпознатијих музичара из Гвинеје, који дуги низ година живи и ради на Западу, организујући школе афричких перкусија. Овај документарац прати његов повратак у родно место након вишегодишњег боравка ван земље, кроз сусрете са породицом и пријатељима, као и живим наступима. Мамаду Кеита је, као сви традиционални Мандинка музичари Западне Африке, наследио своју будућу вокацију, у његовом случају то је умеће свирања афричког бубња ђембе. Овај тип бубња је постао један од најпопуларнијих ваневропских инструмената – музике света (world music) данашњице, поред индијског ситара и индонежанског гамелан оркестра.
Кора и афро-латинска музика
Документарац „Булевар независности“ прати истоимени албум из 2006. бенда Тhe Symmetric Orchestra који предводи малијски музичар Тумани Диабате (Toumani Diabaté), главни наратор филма. Њихова музика је фузија афро-латинске, џез и традиционалне музике Западне Африке. Тумани Диабате је један од најпознатијих гриоа, ђелија – традиционалних музичких бардова Малија данашњице, који је на сцени од '80-их годинa. Он свира афричку харфу-лауту кору, која је вековима била пратилац епских и историјских песама, хвалоспева и коментара друштва музичара који припадају народима Манде. Сарађивао је са музичарима као што су Али Фарка Туре (Ali Farka Touré) и Балаке Сисоко (Ballaké Sissoko), а такође је члан, са још неколицином музичара из Африке и члановима некадашњег Buena Vista Social Club-а, бенда AfroCubism.
Афричка румба
Протагонисти документарца „Бенда Билили!“ су чланови бенда Staff Benda Bilili – група средовечних параплегичара клошара и деце са улице који су од свирања за преживљавање у зоолошком врту у Киншаси, престоници ДР Конго, доспели до интернационалне сцене и професионалних ангажмана. Пратећи њихов свакодневни живот, пробе и наступе, ова прича говори о инклузији, борби, ентузијазму и посвећености музици. Њихова музика је базирана на румби, музици за плес и забаве пореклом из Конга која је на Куби добила свој напопуларнији облик.
