Студио за електронске медије „Влада Петрић“
17-19 мај 2011
увек са почетком у 18:00
Хајао Мијазаки: конструктор светова - будућих и прошлих
1) 17. мај, уторак
„Наушика/Наусикаја из долине ветра“ (Kaze no Tani no Naushika)
Режија и сценарио: Хајао Мијазаки (Hayao Miyazaki)
1984, Јапан, 117 минута
Језик: јапански, титл: енглески
Пројекција филма, предавање о филму и истоименом стрипу, дискусија.
2) 18. мај, среда
„Лапута: замак на небу“ (Tenkū no Shiro Rapyuta)
Режија и сценарио: Хајао Мијазаки (Hayao Miyazaki)
1986, Јапан, 126 минута
Језик: јапански, титл: енглески
Пројекција филма, предавање о филму, дискусија.
3) 19. мај, четвртак
„Принцеза Мононоке“ (Mononoke-hime)
Режија и сценарио: Хајао Мијазаки (Hayao Miyazaki)
1997, Јапан, 134 минута
Језик: енглески, титл: енглески
Пројекција филма, предавање о филму, дискусија
Аутор циклуса:
Срђан Тунић, историчар уметности
ХајаоМијазаки (1941) је један од најпознатијих јапанских аниматора и филмских режисера који ужива огромну популарност у Јапану, а од филма Принцеза Мононоке (1997) постаје веома популаран и награђиван и на Западу. За његову популарност су највише заслужни анимирани филмови за децу, као и за одрасле, иако је понекад граница која раздваја та два врло танка или и не постоји, а морамо имати у виду да се поимање ''шта је прикладно за децу'' у различитим деловима света другачије перципира него на Западу. Томе у многоме доприноси комплексност Мијазакијевих ликова, који никада нису скроз ''добри'' или ''лоши'' (у складу са филозофијом јинга и јанга), свестрани, заступајући конструктивно мишљење и акцију као решења за животне проблеме, без илузија да знамо све и да постоји само једно виђење ствари. Мијазакијеви анимирани филмови, махом цртани ручно, разбијају стереотипе о ''цртаћима'' као неозбиљној забави намењеној најмлађима и представљају вредна уметничка дела. Еколошке теме и однос човека према природи и технологији се често јављају у његовим остварењима, веома маштовитим, вишеслојним и пуним симболике, као и са извесном отвореношћу за ишчитавање и интерпретацију.
Наушика (или Наусикаја) из Долине ветра чини први ауторски анимирани филм Хајаоа Мијазакија који је специфичан како због еколошких тема и односа човек-природа-технологија које у себи обрађује (а који ће се појављивати у још пар његових филмова), тако и због формирања екипе сарадника који ће чинити језгро студија Ђибли (Ghibli) коју годину касније. Филм је настао као екранизација прва два од седам стрипова Наушике који су послужили као сценарио, иако је прича у филму измењена због специфичности медија, као и чињенице да је цела стрипска сага завршена 1994. Иако обилује еколошким темама, пацифистичка Наушика (филм, као и стрип) је погодна за екокритичку анализу, односно анализу степена употребљивости еколошких порука и датих решења које једно дело научне фантастике, и поред свог фантазматског карактера, може да понуди за решавање актуелних проблема на релацији човек-природа.
Лапута: замак на небу је референца на летеће острво које је описано у Гуливеровим путовањима, у овом филму измештено у свет у коме се преплиће друштво 19. века и технологија будућности – прави steampunk амбијент. Потрага за летећим острвом које има статус митске Атлантиде је потрага за давно изгубљеном технологијом која ће људима донети моћ. Међутим, супериорно друштво Лапуте постаје превише зависно од технологије и удаљено од људи на Земљи, што напокон, као и у Платоновом опису Атлантиде, доводи до његове пропасти.
Принцеза Мононоке се такође бави односом природе и човека, али је за разлику од постапокалиптичног света Наушике, радња смештена у Јапану током средњег века када је, наводно, постојао митски хармонични свет између људи, животиња и духова природе. Нарушавање тог односа је главни узрок невоља главних јунака (и друштва у целини) који покушавају да пронађу решења за себе, као и за свет око њих. Овим филмом се Мијазаки више окреће митолошком наслеђу Јапана, креативно тумачећи митолошка бића и односе у складу са својом визијом и наративом које жели да истакне.
